Industry

Jj

Description
Jj
Categories
Published
of 5
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Related Documents
Share
Transcript
   Pri č a je najve ć im delom istinita, samo su neke sitnice pozajmljene iz pi šč evema  š te, budu ć i da ne postoji na  č in niti izvor kojim bi se to korektno opisalo, a isto tako i opovrgnulo, tako da je sasvim mogu ć e da je istina ba  š  sve. I nisune š to krucijalne za temu ili poentu, č ak ć e se lako i razaznati... Radi se o lovu i to kao sportu ili hobiju i to tek nema poentu, ali to svi vrlodobro znaju pa i dalje teraju po svome i nema š ta da se diskutuje mnogo okotoga, svake re č i su uzaludne. Naime, pre nekog vremena, u ovom na  č em krai č ku sveta, krivolovac jeupucao Jelena, ali Jelen je tako ranjen uspeo da pobegne i pri tome protr  č ipored nekih ljudi koji su krivolov prijavili policiji, pre nego š to se zavukaoduboko u š umu i uginuo. Policija je uradila svoj posao, privela je krivolovca i budu ć i da je ovo vrlo mali kraj, cela stvar je ubrzo postala op š tepoznata donajsitnijih detalja i svuda se pri č alo o tome. Pri č alo se kako ć e po č initelj sigurno zaglaviti u zatvoru, pri č alo se kako ć emorati da plati neku zaista ogromnu kaznu i kako je trebao ispucati vi š emetaka u Jelena kada je video kako jo š  stoji. Pri č alo se da nije trebao uraditi tou sred dana i kako je trebao vi š e da pazi, pri č alo se kako je Jelen bio zaista  velik i jak, kako je padala ki š a i kako je bila nedelja. Sve je postalo svima poznato, ba  š  sve, sve osim Jelenove verzije...   Dnevno svetlo je pre š lo u svoju fazu dugog i sporog ga  š enja, kao š to to uradisvakoga dana, tu negde oko polovine, nedugo nakon š to senke budu najkra  ć e,pa onda ih lagano produ ž uje, dok ih ne stopi sve u jednu koja tada proguta celu š umu i sve oko nje. To je vreme kada se okuplja u krdo radi sigurnosti jer mnogo se sitnih o č iju tada š unja unaokolo, vrebaju ć i i tra  ž e ć i neko samostvorenje, to je vreme lova.  Jedna je ž ivotinja graciozno i ponosno hodala po nakva  š enoj ž utoj travipoljane koju je sitna jesenja ki š a sasvim promo č ila, ostavljaju ć i duboke tragove velikih papaka po mekanoj zemlji. Ova ž ivotinja se nije pla  š ila sitnih o č iju izmraka jer po š umi nije hodalo ni š ta ve ć e od nje, ni š ta š ta bi joj moglo nauditi,ma č ak ni upla  š iti, bio je to odrastao i lep Jelen koji je hodao po svojoj poljani usvojoj š umi i č ije je kilometre u kojima se protezala znao do i najsitnijeg detalja,znao je svaki miris, svaki zvuk i svako drvo i znao je svoje mesto u njoj, ba  š onako kako je to neko zamislio i kako uostalom sve skladno funkcioni š e, sa istim onim ritmom kojim di š e ceo univerzum oko njega. Ono š ta nije znao je da ga par č udnih o č iju ve ć  neko vreme posmatraju iprate preko ni š ana jedne ubojite sprave. Jesenja ki š a je stvorila konstantan š um udaraju ć i o suvo i tvrdo li šć e drve ć a, bilo je te ž e razaznavati zvukove, takoda su mu bili promakli oni tu đ inski, oni koji nisu prirodni i od kojih se treba sakrivati.  Tri stvari koje su indikovale opasnost, desile su se istovremeno, munjevito je stegao mi š i ć e, ali nije uspeo da se da u trk, nije bilo dovoljno brzo, stvar koja ga je oborila na zemlju bila je mnogo br  ž a. Glasan prasak i istovremen lepet krila sa iz okolnih kro š nji i ž  bunova i ž estok bol i vrelina u rebrima... Koprcao se i batrgao po zemlji, poku š avaju ć i da otrese stra  š nu stvar sa sebe, ali nije uspevao. Ni š ta u dotada  š njem iskustvu mu nije davaloobja  š njenje kako da se nosi u ovoj situaciji, ose ć ao je jezu i strah kakav nikada nije osetio i bol... Bol je bila najgora i postajala je sve ja  č a. Telo mu se gr  č ilo iko č ilo, ubrzo je po č eo da ose ć a ukus sopstvene krvi i postajalo mu je sve jasnije da tako izgleda kraj. Po č eo je da se predaje, a onda je video tudjinca. Prilazio je preko poljane, laganim hodom, siguran i samouveren, a sa njim je prilazilo jo š  ne š to. Ki š a i krv zamutili su mu vid, ali zvuk je bio sasvim jasanovaj put, sa ovim je zvukom znao da se nosi. Peko poljane prema njemu su jurili lova  č ki psi. Udahnuo je duboko vazduh, ali ne š to nije bilo u redu sa plu ć ima, nisumogla da zadr  ž e dovoljnu koli č inu koja bi mu pru ž ila snagu za borbu. Glava sa ogromnim rogovima postajala je te š ka i telu je postajalo hladno. Znao je za  š topsi dolaze, dolaze da ga dokraj č e svojim o š trim zubima, dok je bespomo ć an i na zemlji, bez snage da im se suprotstavi. Nije hteo da zavr  š i tako, nije biloprirodno, nije mu bilo vreme, ose ć ao je to. Poku š ao je glasno da rikne, ali plu ć a nisu imala dovoljno vazduha za to,poku š ao je da se uspravi na noge. Trava je bila klizava od ki š e i krvi,stropo š tao se nazad, zariv  š i rogovima duboko u zemlju. Psi su sada bili vrlo   blizu, ski č ali su i lajali. Trenutak pre nego š to ć e najbr  ž i nasko č iti na njega zamahnuo je rogovima i odbacio ga daleko u stranu. Tu đ inac je ne š to vikao, psisu usporili. Uspeo je da se uspravi zadnjim nogama, dok su prednje bile jo š savijene, postavio je rogove izmedju sebe i re ž e ć ih pasa. Po č eli su da ga okru ž uju, a tu đ inac se spremao ponovo da upotrebi napravu, tra  ž e ć i pogodanugao da ne pogodi psa. U tom trenutku bes je nadvladao strah. Ne ć e ovakozavr  š iti, ne ovde na zemlji i ne bez borbe. Adrenalin je dodao potrebnu snagu i ž ivotinja se dade u ž estok trk, riju ć i papcima duboko u zemlju, otkidaju ć i jojkomade i bacaju ć i u visoko za sobom. Psi su poku š ali da prate, ali bez š ansi da ga stignu, ne u punom trku, uspe š no im je odmicao jure ć i prema gusti š u,prema sigurnosti. Ivica poljane postajala je sve bli ž a, jo š  samo koji metar delilo ga je da ga sakrije njegova š uma, jo š  koji metar i tudjinci vi š e ne ć e imati prednost, niko ga ne mo ž e dirati u njegovoj š umi, u onoj koja ga je č uvala od malih nogu, koja ga  je hranila i sakrivala, š titila od ki š e i sunca, ona koju je voleo i po š tovao. Ponovo prasak u daljini, ovaj put nije bilo lepeta krila, ptice su pobegle na sigurno i šć u ć urile se u svojim gnezdima dok ne pro đ e ova stra  š na stvar. Zadnje noge otkazale su na samoj ivici č estara, udarac mu je odbacio zadnjideo tela u stranu izgubio je ravnote ž u i uklizio u prvo ž  bunje, kidaju ć i bodljikave glogove iz korena. Ponovo stra  š na bol, ovaj put u butini, ž estoko jetrljao nju š kom po rani, poku š avaju ć i da skloni stvar sa sebe. Koprcao sezadnjim nogama i prevrtao, krv je po č ela da š iklja u mlazevima, svaki put kada  bi srce udarilo. Metar po metar, ipak je puzio sve dublje u š umu i tada jeponovo č uo pse. Ponovo su bili blizu. Telo mu se treslo od bola, ispu š tao je jezive i č udne zvuke, iz nju š ke suprskale kapljice krvi. Psi su odjednom poiskakali iz okolnog ž  bunja i istogtrenutka se na  š li svuda po njemu. Ose ć ao je ugrize o š trih zuba svuda po telu. busenove dlake, trudio se mu č ki da za  š titi vrat, ali bili su svuda, na njemu, ioko njega, re ž ali su i grizli. Kada je svaki od njih uhvatio dobar komad mesa uzube prestali su da ska  č u i tr  č e, č  vrsto su ga dr  ž ali prikovanog za zemlju č ekaju ć i gospodara da se dovu č e kroz o š tro glogovo ž  bunje. Mrak je krenuo da mu muti vid, osetio je umor, osetio je strah, ponovo. Jezivi strah od smrti, onakav kakav osete samo oni koje se nasilno usmrti, onikoji nemaju vremena da se pripreme i da se pomire. Osetio je tugu za svojim ž ivotom, osetio je nepravdu. On nikada nije nikoga ubio, nikada nije nikoga povredio, ceo ž ivot je mirno pasao i travu i brstio li šć e sa drve ć a, leti se ba  š kario na suncu, ceo ž ivot se sklanjao od opasnosti i povla  č io dublje u š umu,na nagove š taj iste, a sada, sada ć e mu ba  š  ona do ć i glave, ne daju ć i mu ni č ak ni po š tenu š ansu da se bori za svoju č ast. Sa  ć e toliko lako da ga ubiju... Prvi pas je poleteo sa njega, bukvalno ga je pomeo rogovima sa sebekoriste ć i neku neobja  š njivu snagu, onu koju telo ne mo ž e da proizvede, onukoja dolazi iz glave, onu koju niko na svetu ne ume da objasni. Podigao je svute ž inu pasa na sebi jednim naglim skokom koji ga je u sekundi postavio na sve č etiri noge. Odsko č io je jo š  nekoliko puta, sve dok i zadnji pas nije sleteo na zemlju, uzdigao se na zadnje noge i jurnuo rogovima na njih. Psi su se  razbe ž ali, znali su da nemaju š anse u ovoj borbi. Jednim skokom presko č io jeceo č opor i sa jo š  nekoliko ceo obod od gustog ž  bunja, nalazio se u š umi, me đ ustablima i ponovo je jurio kroz njih. Svest ga je napu š tala, nije vi š e dobro video, u u š ima mu je bubnjalo od bolova. Nije vi š e ose ć ao zadnji deo tela, krvi je bilo sve manje, po č eo je da postaje trom i da udara u stabla. Jedna grana slomila mu je rog i zabacila glavu u stranu, tako da je napravio krug oko sebe izgubio ravnote ž u. Nije vi š etr  č ao, noge kao da nisu prepoznavale tu komandu, nije znao ni gde je, ni kuda ide. Laganim kasom, na ivici stropo š tavanja, za  š ao je u obli ž nje vikend naselje,u tu đ insku teritoriju. Svuda gde je gledao bila je magla, noge su ga izdale iponovo je pao. Zvuk pasa bio je sve bli ž i i tada je po č eo da jenjava, kao da ih je neko nosionegde daleko, negde gde ga vi š e ne ć e mo ć i povrediti. Bol je tako đ e po č ela da slabi, skoro pa da je nije ni ose ć ao, na o č i je lagano padao mrak. Negde u daljini, na samoj granici č ujnosti, doprli su novi nepoznati zvuci,ponovo ne š to š ta nije poznavao, č uo je pse kako ski č e. I tada, kroz nju š kupunu krvi, vetar donese miris vode. Ne bilo koje vode, ta  č no je znao koje, sada  je znao gde se nalazi i sada je znao da mo ž e da da ode na sigurno, po prvi put od po č etka ove borbe, uvideo je kako ipak mo ž e da pobedi. Ljudi su š tapovima terali besne pse dalje od izmrcvarenog Jelena koji seponovo uspravljao na svoje noge izdi ž u ć i se iz bare sopstvene krvi. Odma iza  vikend naselja pru ž ao se duboki i hladni kanal koji je razdvajao š umu nekolikokilometara u du ž inu. Ž  ivotinja nije vi š e mogla da ska  č e, zadnje noge su joj se vi š e puzale nego š to su hodale, glava joj je stajala iskrivljena pod vrlo č udnimuglom i za sobom je jo š  uvek ostavljala velike bare krvi, ali poslednjim atomima snage bauljala je uz blagu uzbrdicu prema kanalu i pri š av  š i, sa nekih metar  visine, samo se strmoglavila u vodu. Ljudi su pritr  č ali obali u č udu. Glava mu je jedva virila malo iznad povr  š ine,taman toliko da je voda sasvim ne prekrije, crvena boja isplivavala je svuda okonje, ali ž ivotinja je vrlo sporo, na ivici da se udavi, izvukla š irinu kanala inestala u suvoj trsci koja je oivi č avala suprotnu obalu. Vi š e je nisu videli, a ni č uli... Jedno oko mu je bilo sasvim uga  š eno, nije vi š e radilo i nije jasno video kuda ide, ali za to gde se uputio nisu mu trebale o č i. Oba uveta su, pocepana, visila dr  ž e ć i se samo za deli ć e ko ž e i zapetljane dlake. Rog mu je bio slomljen, a vrat razderan celom du ž inom ka dole. Nesvesno je brektao, ispu š taju ć inekontrolisane zvukove gok je kroz nju š ku izbacivao krv iz plu ć a i du š nika.Celo telo je bilo crveno i lepljivo od krvi, iz rane na butini jo š  je lilo, a rupa na rebrima se pri svakom udisaju otvarala i zatvarala. Onaj veliki i jaki i lepi Jelen, koji je mirno gledao svoja posla na pokisloj poljani pretvorio se u ovo za samo desetak minuta iz razloga koji nikada ne ć e biti jasan. Njega nije interesovao razlog. Hodao je i dalje graciozno, kao da je likovao usvojoj pobedi nakon bespo š tene borbe, noge su mu drhtale i izdavale ga, ali  gazio je polako, ne odi ž u ć i ni jednu sa zemlje, dok se ostale sigurno ne namesteu polo ž aj da izdr  ž e te ž inu. Hodao je elegantno, onako kako to samo Jeleniumeju. U blizini se ve ć  pet vekova nalazio jedan veliki hrast, debeo i star, to je bilomesto koje nije moralo da se tra  ž i. Tu je, pod njegovom kro š njom, po prvi put stao na svoje noge, ba  š  na ove koje ga sada izdaju, tu je prvi put video suce iodmah se zatim sakrio u senku da mu ne o š teti o č i koje su navikle na mrak umaj č inoj utrobi, ba  š  ove o č i koje se sada gase i tu je po prvi put č uo š umskezvuke i topot svoga krda. U š ao je skroz do stabla, kleknuo u sva č etiri kolena i spustio izmu č eno telou mokru š umsku stelju. Tu je bilo lepo i mirno. Pustio je da mu glava kloneskroz dole i preostali rog se zario u duboki talog od vla  ž nog braon hrastovogli šć a dr  ž e ć i je tako. Ki š a je jenjavala. Nije vi š e ose ć ao bol, nije ose ć ao ni š ta. Psii tu đ inci bili su daleko, ne ć e ga nikada prona  ć i ovde. Znao je š ta ga č eka i bio je spreman. Uspeo je da se izbori da do č eka smrt onako kako Jelenu dolikuje,ne ć e ga rastrgnuti o š tri zubi niti preklati lova  č ki no ž , uginu ć e onako kako on ž eli i gde ž eli. Ose ć ao je olak  š anje š to je gotovo. Oko je po č elo da gubi onu iskru i postajalo je bledo, rebra su prestala da mu se nadimaju, krv je sasvim stala. Od jednom, kao da je ne š to zaboravio,sjaj u oku za č as zatreperi i telo napravi jedan duboki uzdah, taman dovoljanda odr  ž i svest jo š  nekoliko sekundi. Pogledao je š umu oko sebe, osetio joj miris i poslu š ao njene zvuke, onene č ujne i neprimetne na  š im u š ima. Sve je bilo na svome mestu, onako kako itreba da bude i bilo mu je drago zbog toga. Tada je mirno zaklopio o č i, po poslednji put.
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks